Marko

naš večernji razgovor

iskren poput sna

uzdiže kupole

barokne monumentalnosti

 

svaki plafon oslikamo

zlatnim detaljima

sitnim ali važnim

kao krvni sudovi

 

reči se nižu vrtoglavo

poput vesti iz crne hronike

i kupole bi se uzdizale visoko

kao Bouvijev poslednji album

 

ali već je ponoć

i moram da krenem

da mi ne bi pobegao

poslednji autobus